Raskrsnica tri sveta

Ne pričaj nikad više o njenom imenu, Doroti Grej,
neka joj kiša unakazi lice,
i smej se Dora, samo se smej,
neka u tvom oku stanuju ptice,
ne pričaj nikad više o njenom imenu Doroti Grej.
Ona je samo bolna uspomena,
Komadić trna zaboden u petu,
I nije, nikako jedinstvena žena,
Koliko njih ko ona ima još na svetu.
O Dora, ne pričaj nikada više o njoj,
O patnji što me ko Hrista razapinje,
Pričaj, eto, kako se zvezdani roj
U mojim očima ka tebi naginje.
Ne,oprosti , nisam baš takav gad,
To govori tuga, bolesna od vina,
Ti si lepa, lepša nego ikad,
Kao francuska giljotina.
Opet oprosti, eto, vidiš kako njeno  ime
Kao da je od krojača šilo,
Unosi mrak  u moje rime,
I rastura sve što je vredno bilo.
O, zašto me tvoj lik podseća Dora,
U kiši sećanja koja eto pljušti
 Na tog prokletog prelepog stvora
Sa nevernom  dušom od riblje krljušti.

Ona me drži u svojoj vlasti,
A ti i ne slutiš o tome ništa
Kako sam se uspeo noću iskrasti
Potpuno bezveze sa našeg ognjišta.
I jurnuo sam kroz noć od leda satkanu,
Uz put sam i jednom pao,
ne bih li zalečio svoju ranu
i tebi se konačno ceo dao.
A tamo, Dora, kroz zamagljena stakla,
Nešto me ko grom ka zemlji strvi,
Kad videh lepog demona iz pakla,
Kako leži u sopstvenoj krvi.
I srce se stegnu, skoro da puče,
A jauk kao lokomotiva
Poče iz utrobe da se vuče
i da njeno ime doziva.
Ne pričaj o njoj nikad više Dora,
Ne spominji ni kao uspomenu,
Jer kad je osvanula zora
Mesto mene su našli stenu.
Neka joj kiša unakazi lice
Život je lep, zato se smej,
I u tvom oku da stanuju ptice,
Ali ne pričaj o njoj više, Doroti Grej.