Kraj

Крај

Стигли смо до самог краја

И немамо више куда

А тишина што се спаја

Ко прашина и промаја

Мисао је само луда

Што у нама раздор прави

И не уме да понови

Били смо само мрави

Залутали у свод плави

А мислили смо да смо слонови

И сад крај се лудо смеје

 Ко Харлекин,луди свирач,

И Бог је потрошио идеје,

Овце у пољу без пастира блеје

Постајући силеџијама отирач.

А већ сутра кад се смрачи

 И свет крене старим током

Да усисава и развлачи

Схватићемо шта све значи

Са тим нашим последњим скоком

Да та мисао зверска чудна,

Што уткана у наше биће

Вечито држи човека будна

Жртва је била узалудна

Али само наизглед и за слабиће...