Ravnoteža

 Posle silnih i silnih pokušaja

uzaludnih ljudskih otkucaja

u toj priči bez početka i kraja

dok nam je sećanje još sveže

uspeli smo izbaciti svet iz ravnoteže.

I sad tako bez stajališne tačke

svet visi nakaradno naopačke. 

Slikajmo! Nek se razgalame platna

što su oči postale rupa blatna,

što su usne dželatova klatna,

vreme ne trpi kazaljke s kočnicom

zaborav vlada već slepoočnicom. 

Evo đonovi su u zemljinoj ravni

Doridina kći odjek je davni

vilajet nas snažno grli tamni,

trava će nas prekriti nežno ko sag

i nestaće bespovratno svaki naš trag.

Slikajmo! Obrnimo vertikalu kistom

svet možda neće biti na istom

ali ni zaogrnut Geteovim Mefistom

nek umetnost bude spasilac iz blata

i beskrajni vodič do zvezdanih jata...

U suprotnom, jezgro će nas atlantidanizovati.