?

Sve velike stvari počnu nečim sitnim
nikada se malo nije činilo bitnim
žrtvovali kralja u nebeskom luku
odmah nakon toga u rat nas vuku,
vraćali smo zemlju preko tuđeg plota,
u zagrljaj nas stegla albanska golgota,
za sitne smo pare duše svoje dali,
da bi nas drugovi u tuđi rat zvali,
pucali smo u nogu, a letela glava
u velikom malo uvek obitava,
potom smo Bogu rekli do viđenja,
pa po ostrvima lupali kamenja
kad smo ga se setili, a bolje da nismo,
u ratu ga zamenismo kapitalizmom,
i u novom duhu kao kapitalci,
suštinu za formu menjali na pijaci,
ne učeći ništa na greškama sitnim,
opstajemo samo kao znak upitni.